"Sestrica mi je umrla sa 13 godina, otac je uzeo konopac...": Emotivna ispovest Radoša Bajića
Proslavljeni glumac, reditelj i scenarista Radoš Bajić iza sebe ima blistavu karijeru, a njegov put nije bio nimalo lak. Imao je veliku podršku porodice čak i kad ih je zadesila porodična tragedija.
Naime, kako je ispričao, njegova sestra preminila je dok je još bila devojčica što je bilo veoma stresno i emotivno je uticalo na celu porodicu.
"U mom slučaju i u mom životu desila se velika tragedija, kad sam ja bio negde četvrti, peti razred osnovne škole. Tema je tužna, ali to je život, da je moja sestrica, Radmila Bajić, preminula. Zamislite, ona je kao devojčica od trinaest godina, umrla od raka materice. To je bila jedna strašna tragedija koja je u mojoj porodici ostavila dubok trag, i na mene. Ne bih hteo da idem dalje i dublje u tu priču, ali pamtim još uvek svaki tren njenog odlaska, i velike strahote koje su se desile u mojoj porodici. Hajde, reći ću... Pamtim mog oca koji je bio mlad čovek, koji je u časovima njene krize jer je bila otpuštena iz bolnice kao slučaj beznadežni. I ona je u krizi, a on istrčava iz kuće, odlazi pod ajat i uzima konopac da se obesi. To je strašno. Moja majka trči za njim, to je strašno", rekao je Radoš na televiziji Una.
Ovako izgleda složna porodica Radoša Bajića:
Uprkos siromaštvu i činjenici da su mu roditelji imali samo po četiri razreda osnovne škole, majka je bila ta koja je najviše insistirala da nastavi školovanje i potraži bolju budućnost. O tom emotivnom ispraćaju iz sela, Bajić se prisetio rečima:
"Četiri godine posle odlaska moje sestre oni su doneli odluku, pošto sam ja voleo da sviram harmoniku, pre nego što sam je dobio od oca, moj deda je svirao. Kada je došlo vreme i završili smo osmi razred, svi moji drugovi i drugarice su otišli da se školuju... Svi su odlazili autobusom, u Trstenik, Vrnjačku Banju, a jedini kog je majka ispratila s teglom od slatkog od dunja i putnom torbom koju smo pozajmili u selu... Moja majka je prednjačila u tome da me podrži, otac i majka su završili samo po četiri razreda, ali imao sam sreću da su moji roditelji bili pametni ljudi. Imao sam sreće da su tom dečaku koji se zvao Radoš Bajić, otvore vrata i kažu 'Idi'.
Na toj podršci i odluci da ga ohrabre na putu ka uspehu, slavni glumac i reditelj ostaje svojim roditeljima doživotno zahvalan.
(Kurir.rs/Una)